Dve potpuno različite izložbe u jednom malom Beogradu
U prethodna tri dana sam uspela da posetim dve sasvim različite izložbe čiji su autori svojim suprotnim senzibilitetima i pristupima izlaganju privukli ceo spektar ljudi, raspoloženja i osećanja.
28. Oktobra sam posetila uzbudljivo otvaranje izložbe Radovana Popovića Human Error u galeriji Remont, dok sam prekjuče (29. 10. 2019) bila deo veličanstvenog otvaranja retrospektive Vuka Vidora - 20000 Dana na Zemlji.
I dalje ne mogu da se otrgnem utisku da sam bila u dve različite oblasti, države, sveta a ne samo na odvojenim kulturnim događajima u jednom gradu!
Umetnik Radovan Popović, čije je radove izložila Umetnička Asocijacija Remont , pripada stilu srpskog brutalizma koji je u poslednje vreme ponovo postao aktuelan i za koji sam saznala preko nedavnih izložbi umetnika Joškina Šijana.
Remont umetnički prostor u sebi sadrži kancelarije za zaposlene u prizemlju i galeriju na spratu koja je ovom prilikom u potpunosti postala scena Art Brut (brutalizam) pravca. Kada sam se popela do izložbenog prostora prijatno me je iznenadio pristup izlaganja mnoštva radova koji kao celina podsećaju na ekploziju. (Slika 1 )
Izložene crteže sam interpretirala kao misli autora koje on beleži onog trenutka kada za to oseti potrebu koja, pretpostavljam, zavisi od stanja i prilika u kojima se nalazi. Crteži malog formata
(Slika 2) dobijaju eksperimentalni karakter i postaju eventualni početak nekog novog poglavlja u umetnikovom razvoju i radu.
Slika 2 - Crteži malog formata Radovan Popović
Postavka obuhvata različite periode umetnikovog stvaralaštva koji su podeljeni u sekcije.
Saznala sam da je Remont tim odlučio da u toku trajanja izložbe menja samu postavku čime bi izloženi crteži i skice postali živ i pokretljiv (možda i zamenljiv) element u prostoru galerije.
Osim crteža koji su me podsetili na strip, autor se bavi i slikanjem crnim tušem gde se odlučuje na hrabre poteze koji deluju oslobođeno od naracije. (Slika 3)
Slika 3 - Radovi tušem
Na Slici 4 su prikazana dva rada kojima je, po meni, dokazana Popovićeva sposobnost da se izrazi pomoću različitih pristupa i tehnika, što mi prija. Cenim umetnike koji se odluče na eksperiment umesto ponavljanja i upadanja u kolotečinu ili manir.
Slika 4 - Varijacije u izrazu
Obišla sam postavku nekoliko puta na samom otvaranju i jako mi je prijala gužva i atmosfera isped prostorija Remonta. Poznati gradski umetnik Nenad Racković je takođe posetio otvaranje i privlačio pažnju svojim glasnim i simpatičnim ponašanjem koje mi je izmamilo osmeh na lice.
Pre nego što sam krenula kući još jednom sam se popela na sprat i uslikala izbliza crteže na centralnom zidu. (Slika 5)
Slika 5 - Detalji crteža na centralnom zidu galerije Remont
Tek pred polazak iz galerije sam obratila pažnju na upotrebu boje na ovim crtežima i potom sam razmišljala zašto mi je ovo opažanje izmaklo kada sam prvi put ugledala ove radove, sat vremena ranije.
Dok sam stavljala teški ranac na ramena shvatila sam da promišljena i bogata sadržajem dela zahtevaju višestruko vraćanje i proučavanje kako bih primetila, ako ne sve, bar većinu njihovih najvažnijih komponenata.
Nakon nešto više od sat vremena provedenih u gužvi sjajnog otvaranja izložbe Radovana Popovića u organizaciji Remont-a, polako sam krenula kući osećajući umor od celodnevnog švrljanja po gradu i fakultetu.
Sutradan 29.10.2019
29. Oktobar je bio dvadesethiljaditi dan na zemlji umetnika Vuka Vidora.🙂 (Slika 6)
Sa neskrivenim uzbuđenjem sam iščekivala veče i otvaranje retrospektivne* izložbe Vidora u Muzeju Grada Beograda.
* početak ili kraj nečega- nije nužno retrospektivna izložba- iz kataloga
Oko 20 časova sam silazila niz Nemanjinu ulicu boreći se sa vetrom, kišom i polomljenim kišobranom. Drugarice sa kojima sam trebala da se nađem su kasnile, i rešila sam da se sama uputim ka ulazu zbog čega sam osetila tremu koju ne mogu da objasnim.
Ulaz u muzej je bio osvetljen crvenim reflektorima dok su na stepenicama koje vas vode do izložbe sa obe strane bile poređane sveće.
Ovaj trik je imao efekta na mene (priznajem da sam podložna manipulaciji koju izaziva bilo šta svečano, uzbudljivo i monumentalno)- osetila sam nestrpljenje da se što pre popnem do vrha crvenog stepeništa.
Čovek zna da napravi Hepening !
Nakon uspona kroz jarko svetlo, dospela sam, najzad, do toliko željenog prostora izložbe .
Prva prostorija sa eksponatima kao centralni motiv sadrži zlatnu skulpturu Vuka Vidora (Slika 7) u prirodnoj veličini koja koketira sa, između ostalog šalom na sopstveni račun- bar sam ja to tako shvatila i zbog toga mi je bila interesantna.
Meni je oduvek bila draga tema autoportreta i načina na koji se umetnik predstavlja ili prepušta javnosti.
Vidor se obilato kroz karijeru bavio svojim likom i odnosom njega sa okruženjem- fizičkim i mentalnim, te sam se radovala onome što mi predstoji.
U sobi sa zlatnim Umetnikom se nalazi i svetlosna instalacija na kojoj piše NO ONE LIKE ME (niko kao ja!) koja izgleda kao da je sačinjena od šećera (Slika 8)
Na ovoj izložbi sam se prvi put upoznala sa različitim segmentima Vidorovog rada i shvatila sam da njegove svetleće instalacije poseduju prepoznatljiv vizuelni izraz, u šta ćete se do kraja teksta uveriti i sami.
Slika 8 desno- No one like me, levo- Prostorna intalacija u sobi pored
Na slici 8 (levo) se nalazi instalacija sa staklenim podom i crnim geometrijskim elementima koja me je hipnotisala i možda je postala jedan od mojih omiljenih njegovih radova zbog nonšalantnosti i odnosa sa staklenom površinom i okruženjem. Tek kada sam sela da pišem ovaj tekst shvatila sam da je to- možda- raspadnuta američka zastava?
Možda je zastava, a za mene je sve...
Na staklenom podu se ogleda stari plafon muzeja, crne zvezdice me intrigiraju, svetlo sa intalacije iz sobe pored blešti- sve okupira moju pažnju baš kao što to čini i sam umetnik- dok je obilazio goste sve oči su bile uprte u njega!
Moje pokisle drugarice su stigle, pa smo počele obilazak iz početka. Na hodniku smo se mimoišle sa umetnikom koji je bio okružen posetiocima i delovao u isto vreme mirno i opušteno.
U četvrtoj prostoriji su smeštene svetlosne instalacije, na prvi pogled čak i previše vesele i sjajne, koje ustvari predstavljaju sedam smrtnih grehova- požudu, gordost, pohlepu, zavist, proždrljivost, gnev i lenjost. Pretvarajući ove društveno osuđivane postupke u sjajne objekte, Vuk Vidor stvara inverziju i briše našu percepciju granice, dobrog i lošeg. (Slike 9 i 10).
Slika 9 - Sedam smrtnih grehova
Slika 10- Osam smrtnih grehova 🤭
Primetila sam da Vidor namerno osmišljava ove svetleće instalacije da budu teško čitljive (velike sijalice otežavaju da razaberemo ispisana slova) Smatram da je to još jedan način kojim umetnik personifikuje manjak pažnje i obazrivosti koji vladaju današnjicom kroz svoj rad.
Na Videu 1 je prikazana instalacija EVILS koja je monumentalna i opčinjava pažnju posmatrača u potpunosti. Umetnik se ovde bavi pitanjem idola ratnika i idola zabavljača koji, zajedno, mogu biti korišćeni u negativne ili pogubne svrhe.
Jednostavna i efektna igra rečima je dobila na značenju kroz pojavnost u vidu velikih metalnih slova i sljaštećih sijalica. Trepetava svetla su me okupirala, te nisam neko vreme uopšte želela da napustim EVILS prostoriju. Video 2 - Evils svetla
Video 2 Evils svetla
Umetnici su danas primorani da konstantno privlače pažnju posmatrača i kolekcionara, kao i da budu hiper produktivni.
Ja mislim da se Vuk Vidor, između ostalog, bavi temom hiperpodukcije kao i potrebom za privlačenjem pažnje koju nove generacije zahtevaju i zato koristi ova trepteća svetla koja asociraju na reflektore na žurkama, kako bi se posetiocima lučili hormoni sreće i uzbuđenja i samim tim bi njihove potrebe za stimulansima bile zadovoljene posetom njegovoj izložbi.
Zadovoljenjem vizuelnih i zvučnih 'zavisnosti' posetilaca umetnik, po mom mišljenju, tera na preispitivanje same posetioce ali i ceo sistem po kojem ubrzani svet sadašnjice funkcioniše.
Osim što se bavi proučavanjem šireg okruženja u kom se nalazi, umetnik pomoću autoporteta 'posmatra' sebe i potom nam se predstavlja. (Slika 11)
Slika 11 Autoportret- Ulje na platnu
Umetnik se na slici 11 stavio u kontekst sadašnjosti ali i prošlosti, koje su se spojile, za šta nam je naznaka savremeni duks i donji deo garderobe iz prošlog veka.
Za jedan kratki trenutak sam videla umetnika kako je sam na hodniku, i skupila sam hrabrost da mu priđem i kažem da je 'napravio Spektakl.' !
Tako sam bila srećna što sam mu to rekla!🙂
Slika 12 Skulpture
Na slici 12 su skulpture manjih dimenzija koje se svojim izrazom i oblikom izdvajaju od ostalih izloženih radova- nisu napravljene tako da po svaku cenu privlače pažnju. Ove skulpture deluju namerno naivno i pomalo rustično, što je opis koji se retko kada može iskoristiti za Vidorov rad.
Na samom kraju izložbe, kao vrhunac svih događaja i radova do sad, pojavljuje se instalacija 'Who's affraid of RED, BLUE and WHITE?'. (Slika 13)
Prateći tekst ove prostorne instalacije sadrži umetnikova razmišljanja o sistemima i reprezentacijama moći koja se manifestuje preko brendova i političkih izabranika, dok se Vidor u međuvremenu pita gde je njegovo mesto kao stvaraoca u toj zbrci savremene potražnje za dominacijom.
Vuk Vidor je izabrao motiv plastične kese sa jedne tragične fotografije i koristeći motiv crvene, plave, bele i simboliku koju boje te nose pokušava da posmatrača podstakne na razmišljanje o nesrećnim događajima u našoj zemlji ali i svetu. Velike svetske sile se predstavljaju kao 'spasioci' primitivnih naroda dok se u isto vreme bogate i iscrpljuju život iz zemalja koje 'spašavau.'
Meni se kod ove prostorne instalacije dopada to što je plastična kesa postala simbol- zavesa koja obavija celu prostoriju. Ja inače volim kada je umetnik u stanju da određeni predmet ili sredstvo pretvori u nešto novo i stvori unikatni ambijent u okviru galerijskog prostora.
Slika 14
Na slici 14 vidimo deo postavke 'Who's affraid of RED, BLUE and WHITE' sa plastičnim kesama punim zemlje (ničega?) i poruku - Izbriši, ali ne zaboravi. Zanima me da li izbriši može da se protumači kao oprosti? To bih morala da pitam umetnika...
Sat je otkucao 21 čas, i publika je polako počela da se razilazi. (Slika 15)
Drago mi je da sam ostala među poslednjima i uspela da još jednom bacim pogled na sve radove.
Slika 15 - Kraj otvaranja izložbe
Izložbe Radovana Popovića i Vuka Vidora- potpuno različite u senzibilitetu, publici koja ih je obišla i likovnom izrazu su dokaz kreativne energije i raznovrsnosti koja buja u Beogradu i samo čeka da bude oslobođena!
Remont umetnički prostor u sebi sadrži kancelarije za zaposlene u prizemlju i galeriju na spratu koja je ovom prilikom u potpunosti postala scena Art Brut (brutalizam) pravca. Kada sam se popela do izložbenog prostora prijatno me je iznenadio pristup izlaganja mnoštva radova koji kao celina podsećaju na ekploziju. (Slika 1 )
Slika 1 - Postavka crteža malog formata Radovana Popovića
(Slika 2) dobijaju eksperimentalni karakter i postaju eventualni početak nekog novog poglavlja u umetnikovom razvoju i radu.
Slika 2 - Crteži malog formata Radovan Popović
Postavka obuhvata različite periode umetnikovog stvaralaštva koji su podeljeni u sekcije.
Saznala sam da je Remont tim odlučio da u toku trajanja izložbe menja samu postavku čime bi izloženi crteži i skice postali živ i pokretljiv (možda i zamenljiv) element u prostoru galerije.
Osim crteža koji su me podsetili na strip, autor se bavi i slikanjem crnim tušem gde se odlučuje na hrabre poteze koji deluju oslobođeno od naracije. (Slika 3)
Slika 3 - Radovi tušem
Na Slici 4 su prikazana dva rada kojima je, po meni, dokazana Popovićeva sposobnost da se izrazi pomoću različitih pristupa i tehnika, što mi prija. Cenim umetnike koji se odluče na eksperiment umesto ponavljanja i upadanja u kolotečinu ili manir.
Slika 4 - Varijacije u izrazu
Obišla sam postavku nekoliko puta na samom otvaranju i jako mi je prijala gužva i atmosfera isped prostorija Remonta. Poznati gradski umetnik Nenad Racković je takođe posetio otvaranje i privlačio pažnju svojim glasnim i simpatičnim ponašanjem koje mi je izmamilo osmeh na lice.
Pre nego što sam krenula kući još jednom sam se popela na sprat i uslikala izbliza crteže na centralnom zidu. (Slika 5)
Slika 5 - Detalji crteža na centralnom zidu galerije Remont
Tek pred polazak iz galerije sam obratila pažnju na upotrebu boje na ovim crtežima i potom sam razmišljala zašto mi je ovo opažanje izmaklo kada sam prvi put ugledala ove radove, sat vremena ranije.
Dok sam stavljala teški ranac na ramena shvatila sam da promišljena i bogata sadržajem dela zahtevaju višestruko vraćanje i proučavanje kako bih primetila, ako ne sve, bar većinu njihovih najvažnijih komponenata.
Nakon nešto više od sat vremena provedenih u gužvi sjajnog otvaranja izložbe Radovana Popovića u organizaciji Remont-a, polako sam krenula kući osećajući umor od celodnevnog švrljanja po gradu i fakultetu.
Sutradan 29.10.2019
29. Oktobar je bio dvadesethiljaditi dan na zemlji umetnika Vuka Vidora.🙂 (Slika 6)
Sa neskrivenim uzbuđenjem sam iščekivala veče i otvaranje retrospektivne* izložbe Vidora u Muzeju Grada Beograda.
* početak ili kraj nečega- nije nužno retrospektivna izložba- iz kataloga
Slika 6 - Umetnik Vuk Vidor
Oko 20 časova sam silazila niz Nemanjinu ulicu boreći se sa vetrom, kišom i polomljenim kišobranom. Drugarice sa kojima sam trebala da se nađem su kasnile, i rešila sam da se sama uputim ka ulazu zbog čega sam osetila tremu koju ne mogu da objasnim.
Ulaz u muzej je bio osvetljen crvenim reflektorima dok su na stepenicama koje vas vode do izložbe sa obe strane bile poređane sveće.
Ulazni ambijent
Ovaj trik je imao efekta na mene (priznajem da sam podložna manipulaciji koju izaziva bilo šta svečano, uzbudljivo i monumentalno)- osetila sam nestrpljenje da se što pre popnem do vrha crvenog stepeništa.
Čovek zna da napravi Hepening !
Nakon uspona kroz jarko svetlo, dospela sam, najzad, do toliko željenog prostora izložbe .
Prva prostorija sa eksponatima kao centralni motiv sadrži zlatnu skulpturu Vuka Vidora (Slika 7) u prirodnoj veličini koja koketira sa, između ostalog šalom na sopstveni račun- bar sam ja to tako shvatila i zbog toga mi je bila interesantna.
Slika 7 - Zlatni Vuk Vidor
Meni je oduvek bila draga tema autoportreta i načina na koji se umetnik predstavlja ili prepušta javnosti.
Vidor se obilato kroz karijeru bavio svojim likom i odnosom njega sa okruženjem- fizičkim i mentalnim, te sam se radovala onome što mi predstoji.
U sobi sa zlatnim Umetnikom se nalazi i svetlosna instalacija na kojoj piše NO ONE LIKE ME (niko kao ja!) koja izgleda kao da je sačinjena od šećera (Slika 8)
Na ovoj izložbi sam se prvi put upoznala sa različitim segmentima Vidorovog rada i shvatila sam da njegove svetleće instalacije poseduju prepoznatljiv vizuelni izraz, u šta ćete se do kraja teksta uveriti i sami.
Slika 8 desno- No one like me, levo- Prostorna intalacija u sobi pored
Na slici 8 (levo) se nalazi instalacija sa staklenim podom i crnim geometrijskim elementima koja me je hipnotisala i možda je postala jedan od mojih omiljenih njegovih radova zbog nonšalantnosti i odnosa sa staklenom površinom i okruženjem. Tek kada sam sela da pišem ovaj tekst shvatila sam da je to- možda- raspadnuta američka zastava?
Možda je zastava, a za mene je sve...
Na staklenom podu se ogleda stari plafon muzeja, crne zvezdice me intrigiraju, svetlo sa intalacije iz sobe pored blešti- sve okupira moju pažnju baš kao što to čini i sam umetnik- dok je obilazio goste sve oči su bile uprte u njega!
Moje pokisle drugarice su stigle, pa smo počele obilazak iz početka. Na hodniku smo se mimoišle sa umetnikom koji je bio okružen posetiocima i delovao u isto vreme mirno i opušteno.
U četvrtoj prostoriji su smeštene svetlosne instalacije, na prvi pogled čak i previše vesele i sjajne, koje ustvari predstavljaju sedam smrtnih grehova- požudu, gordost, pohlepu, zavist, proždrljivost, gnev i lenjost. Pretvarajući ove društveno osuđivane postupke u sjajne objekte, Vuk Vidor stvara inverziju i briše našu percepciju granice, dobrog i lošeg. (Slike 9 i 10).
Slika 9 - Sedam smrtnih grehova
Slika 10- Osam smrtnih grehova 🤭
Primetila sam da Vidor namerno osmišljava ove svetleće instalacije da budu teško čitljive (velike sijalice otežavaju da razaberemo ispisana slova) Smatram da je to još jedan način kojim umetnik personifikuje manjak pažnje i obazrivosti koji vladaju današnjicom kroz svoj rad.
Video 1- Evils- Igra rečima , Elvis- Evils
Na Videu 1 je prikazana instalacija EVILS koja je monumentalna i opčinjava pažnju posmatrača u potpunosti. Umetnik se ovde bavi pitanjem idola ratnika i idola zabavljača koji, zajedno, mogu biti korišćeni u negativne ili pogubne svrhe.
Jednostavna i efektna igra rečima je dobila na značenju kroz pojavnost u vidu velikih metalnih slova i sljaštećih sijalica. Trepetava svetla su me okupirala, te nisam neko vreme uopšte želela da napustim EVILS prostoriju. Video 2 - Evils svetla
Video 2 Evils svetla
Umetnici su danas primorani da konstantno privlače pažnju posmatrača i kolekcionara, kao i da budu hiper produktivni.
Ja mislim da se Vuk Vidor, između ostalog, bavi temom hiperpodukcije kao i potrebom za privlačenjem pažnje koju nove generacije zahtevaju i zato koristi ova trepteća svetla koja asociraju na reflektore na žurkama, kako bi se posetiocima lučili hormoni sreće i uzbuđenja i samim tim bi njihove potrebe za stimulansima bile zadovoljene posetom njegovoj izložbi.
Zadovoljenjem vizuelnih i zvučnih 'zavisnosti' posetilaca umetnik, po mom mišljenju, tera na preispitivanje same posetioce ali i ceo sistem po kojem ubrzani svet sadašnjice funkcioniše.
Osim što se bavi proučavanjem šireg okruženja u kom se nalazi, umetnik pomoću autoporteta 'posmatra' sebe i potom nam se predstavlja. (Slika 11)
Slika 11 Autoportret- Ulje na platnu
Umetnik se na slici 11 stavio u kontekst sadašnjosti ali i prošlosti, koje su se spojile, za šta nam je naznaka savremeni duks i donji deo garderobe iz prošlog veka.
Za jedan kratki trenutak sam videla umetnika kako je sam na hodniku, i skupila sam hrabrost da mu priđem i kažem da je 'napravio Spektakl.' !
Tako sam bila srećna što sam mu to rekla!🙂
Slika 12 Skulpture
Na slici 12 su skulpture manjih dimenzija koje se svojim izrazom i oblikom izdvajaju od ostalih izloženih radova- nisu napravljene tako da po svaku cenu privlače pažnju. Ove skulpture deluju namerno naivno i pomalo rustično, što je opis koji se retko kada može iskoristiti za Vidorov rad.
Na samom kraju izložbe, kao vrhunac svih događaja i radova do sad, pojavljuje se instalacija 'Who's affraid of RED, BLUE and WHITE?'. (Slika 13)
Slika 13- Who's affraid of RED, BLUE and WHITE?
F A R A W A Y
Prateći tekst ove prostorne instalacije sadrži umetnikova razmišljanja o sistemima i reprezentacijama moći koja se manifestuje preko brendova i političkih izabranika, dok se Vidor u međuvremenu pita gde je njegovo mesto kao stvaraoca u toj zbrci savremene potražnje za dominacijom.
Vuk Vidor je izabrao motiv plastične kese sa jedne tragične fotografije i koristeći motiv crvene, plave, bele i simboliku koju boje te nose pokušava da posmatrača podstakne na razmišljanje o nesrećnim događajima u našoj zemlji ali i svetu. Velike svetske sile se predstavljaju kao 'spasioci' primitivnih naroda dok se u isto vreme bogate i iscrpljuju život iz zemalja koje 'spašavau.'
Meni se kod ove prostorne instalacije dopada to što je plastična kesa postala simbol- zavesa koja obavija celu prostoriju. Ja inače volim kada je umetnik u stanju da određeni predmet ili sredstvo pretvori u nešto novo i stvori unikatni ambijent u okviru galerijskog prostora.
Slika 14
Na slici 14 vidimo deo postavke 'Who's affraid of RED, BLUE and WHITE' sa plastičnim kesama punim zemlje (ničega?) i poruku - Izbriši, ali ne zaboravi. Zanima me da li izbriši može da se protumači kao oprosti? To bih morala da pitam umetnika...
Sat je otkucao 21 čas, i publika je polako počela da se razilazi. (Slika 15)
Drago mi je da sam ostala među poslednjima i uspela da još jednom bacim pogled na sve radove.
Slika 15 - Kraj otvaranja izložbe
Izložbe Radovana Popovića i Vuka Vidora- potpuno različite u senzibilitetu, publici koja ih je obišla i likovnom izrazu su dokaz kreativne energije i raznovrsnosti koja buja u Beogradu i samo čeka da bude oslobođena!
Comments
Post a Comment