Grupna izložba SPACE - PROSTOR - u Kulturnom Centru Magacin (Kraljevića Marka 4-8)

   Posetila sam otvaranje grupne izložbe SPACE - PROSTOR (18.11. - 23.11.) koja predstavlja drugi deo triologije kuratorskog projekta Une Knežević i Nikole Dimitrovića TIME, SPACE , IDENTITY.

    Projekat TIME, SPACE i IDENTITY predstavlja radove petnaest mladih umetnika koji su se samoinicijativno organizovali pokrenuti željom za predstavljanjem sebe, svojih radova i ideja što me je oduševilo. 

 Proteklo je mesec dana od prve izložbe sa temom TIME - VREME i nestrpljivo sam iščekivala drugi deo, razmišljajući koliko će se dve izložbe razlikovati i da li će biti iznenađenja.  

  U subotu (23.11) se organizuje zatvaranje i vođenje kroz izložbu u 20h, te sam rešila da svoje tumačenje objavim pre vođenja, da bih videla koliko se moji utisci razlikuju, ili ne, od onoga što su umetnici želeli da postignu! 

  Tačno u 20 časova sam stigla u Kulturni Centar Magacin i ispred ulaza srela mladog umetnika Nebojšu Hikarua čiji radovi  imaju prepoznatljiv izraz. U dvorištu Magacina je bio veći broj posetilaca, uglavnom mlađe generacije.

  Prošla sam kroz gužvu u ulaznom delu, i prvi rad koji sam zapazila je sačinjen od narandžaste građevinske folije, delo umetnice Katarine Jovanović (Slika 1)

                                                       Slika 1 - Katarina Jovanović ALFA

  Umetnica je kreirala asocijaciju na upotrebni predmet - krevet- koji u ovom slučaju nema prvobitnu funkciju, jer je vazduh (sam prostor) jedina stvar koju ovaj krevet može da podrži.

   Ovaj rad je 'ukrao' prepoznatljivu formu kreveta ali mu je oduzeo najvažniju funkciju i, kao takav na prvi pogled u posmatraču izaziva jedan važan momenat zbunjivanja,  kao u situaciji kada razbijemo jaje i shvatimo da je pokvareno, vidimo mućak, suočeni smo sa situacijom koju nismo očekivali.

  

   Nakon Katarininog rada, pogled su mi privukle gipsane kese na postamentima, rad umetnice Sare Milojević (Slika 2 )

                                               Slika 2 , Sara Milojević, Prostori očekivanja

  Umetnica je izlivala gips u kartonske kese koje mene asociraju na pakovanje za rođendanske poklone. Ovaj rad predstavlja poklon bez poklona, konstantno iščekivanje da se nešto dogodi ili pojavi - fenomen nade.

  Gipsana struktura može u sebi da sakrije bilo šta ili ništa, čime se preispituje tema PROSTORA kao nefizičke strukture pomoću fizičkog objekta (skulptura).

  Kombinacijom gipsa i laganih niti koje čine ručke se ostvaruje interesantan kontrast masivnog i laganog. (Slika 3)

           

                                                             Slika 3, interakcija sa radom

   Dok sam zagledala rad Sare Milojević, omeo me je glasan zvuk krčanja i škripanja- trgnula sam se i požurila ka izvoru buke. 

  Prvo što sam primetila je snažan zrak svetla fokusiran na crvenu mešalicu za beton! 

 Zaintrigirana, prišla sam sasvim blizu i neprekinuto posmatrala okretanje i krčanje koje je zaposelo ceo izložbeni prostor. (Slika 4)

  

  

                                                      Slika 4 - Rad Nikole Dimitrovića

    Navikli smo, naučeni iskustvom, da se u mešalicama nalaze teške materije poput betona ili ostalih građevinskih materijala, dok je u ovu mešalicu umetnik Nikola Dimitrović smestio delikatno crveno perje čime je pokrenuo niz tema.

  Nežno perje koje se 'melje' u masivnoj kružnoj kolevci može da predstavlja bilo koga od nas dok se suočavamo sa izazovima preživljavanja ili življenja u savremenom svetu. 

  Naši pokušaji da prevaziđemo ekonomsku situaciju u zemlji ili manjak mogućnosti retko kada su ohrabreni, dok su umetnici konstantno pod nadzorom, suočeni sa visokim standardima i očekivanjima smešteni na crveni tepih koji vodi do oštrih sečiva betonske mešalice. (Slika 5)

        

                                                                                Slika 5 

    Činjenica koja je na mene ostavila najveći utisak kod ovog umetničkog rada jeste da perje smešteno u mešalicu nakon okretanja nije uništeno već je, naprotiv, isečeno i fragmentisano, postalo još mekše i delikatnije. 

   Zvuk je važan segment instalacije Nikole Dimitrovića. Glasno krčanje je još jedan vid 'agresije' nad nežnim perjem. (Video 1)

   

                                                              Video 1 (uključite zvuk)

   Prepoznala sam umetnika i prišla sam mu dok je pričao sa posetiocima. Rekao je da je zadovoljan što je uspeo da pronađe crvenu mešalicu koja svojom bojom asocira na moć i strast. 

  Smatram da je osim ideje i promišljenosti za uspešan umetnički rad potrebno i pomalo sreće-  izgleda da su se zvezde poklopile kada je umetnik Nikola za svoj rad dobio na korišćenje mešalicu u crvenoj boji, kakvu ne viđamo baš svaki dan.

  Nakon obilaska radova u prizemlju Magacina, uputila sam se stepeništem ka podrumu koji je neosvetljen. Umetnici koji izlažu u podrumskom delu su se fokusirali na ekperimentisanje sa medijumom svetla. 

  Prvi rad koji sam videla silazeći niz stepenice je prostorna instalacija umetnice Dunje Ožegović - SPACEr. 

  Čim sam ugledala papire pobacane po podu i lampu nabijenu uza zid osetila sam tenziju.

  Kontrast između izvora svetla bliskog ravnoj površini i potpune tame oko samog rada delovao je zastrašujuće i intrigantno u isto vreme. (Slika 6)

  

                                                  Slika 6 (Dunja Ožegović SPACEr)

                             

  Od umetnice sam saznala da je rad nazvala SPACEr pošto space na engleskom označava razmak koji je metaforički sinonim za drugu vrstu poimanja prostora. 

  Dunja pomoću telefona manipuliše fotografijama i na taj način pravi iskorak od medijuma crteža ili slike kako bi odgovorila na temu PROSTORA u 21. veku. (Slika 7)

                                                   Slika 7 - Dunja Ožegović SPACEr

  

  Pre nego što mi je umetnica objasnila naziv i temu rada, razvila sam svoj utisak o njenom izrazu-

  Na radovima možemo da prepoznamo arhitekturu ili figure koji su zamućeni, deformisani ili podeljeni jasno vidljivim pikselima koji mene podsećaju na kratkotrajno sećanje koje je na samom izmaku snaga- nestaje dok pokušavamo da ga uhvatimo. Pikseli asociraju na savremene medije koji omogućavaju da tuđe sećanje, pomoću društvenih mreža i fotografije, postane i naše. (Slika 8)

  

                   

                                                                 Slika 8 - SPACEr

                                                           

  Sećanja su pobacana po podu dok lampa nabijena uz zid služi kao portal koji namerno ne dozvoljava previše svetla- ne dopušta potpuni uvid u Dunjine impresije i utiske, već samo pogled u polumraku.

    Sa desne strane od SPACEr-a se nalazi video rad umetnice Saše Jeremić sa pogledom na jedan od simbola Beograda i prostornim elementom. (Slika 9) 

                                                                  Slika 9 - Saša Jeremić

  Shvatila sam ovaj rad kao poimanje prostora neke druge dimenzije, prostora koji nije poznat živim bićima pošto uredno složena košulja i cipele, kao i širom otvoreni prozor mene jasno asociraju na oproštaj. 

  Ovim radom ulazimo u svet nekoga koga više nema, dok se život izvan njegovog dotadašnjeg okruženja nastavlja kao i do sada. 

  Seti koja obavija ovaj rad doprinosi odabir starih, ofucanih cipela koje predstavljaju svog korisnika. Cipele čoveka prešlog u drugu dimenziju su fizički element prostora koji je on ostavio iza sebe, dok je sam evoluirao i stopio se sa okruženjem nama nepoznatim.

  Okrenula sam se od video rada i zakoračila u potpuni mrak podruma Magacina. Pažnju mi je privuklo treperenje na samom kraju dugačke prostorije. (Video 2)

                                                                        Video 2 

  Novogodišnje svetiljke obasjavaju prizor nakon slavlja. Prvobitni utisak šaljivosti i veselja se prekida kada na podu ugledamo izobličene konzerve piva, pilule, flaše i odbačenu disko kuglu.

  Elementi koji čine ovu prostornu strukturu su obojeni u roze- postupak koji se koristi kada želimo da nešto ulepšamo ili silom ušećerimo.

  Ova instalacija je u sebi zarobila osećaj iznenadnog prestanka zabave i ushićenja i suočavanja sa neminovnim nastavkom dotadašnjeg života. Nastavak koji za nekoga predstavlja pozitivan sled događaja, dok je za nekoga tragično vraćanje u realnost. (Slika 10)

            

                                                                            Slika 10

  Nakon obilaska podruma, vratila sam se u osvetljeno prizemlje da ponovo pogledam postavku sa nadom da ću primetiti nešto što mi je izmaklo prvi put.

   Ugledala sam sliku umetnika Miodraga Ristića i shvatila sam da je to jedina slika na izložbi! 

(Slika 11)

                                                              Slika 11 Miodrag Ristić

  Umetnik mi je otkrio da je nežna plava struktura senka drveta na vertikalnoj površini.

  Miodrag je odgovorio na temu -prostor- tako što je predstavio nematerijalnu translaciju tela drveta na fizičku površinu ispred sebe.

Kretanjem nebeskih tela senka se menja pri čemu je umetnik uhvatio promenljivi, možda i nepovratni trenutak iz svog okruženja.

  

  Dva sata su prošla nakon otvaranja a meni se činilo kao da sam maločas stigla. U izložbenom prostoru smo ostali umetnici, fotografi i ja. 

  Svi umetnici su se okupili kod ulaza i zabeležili uspešno otvaranje svoje izložbe grupnom fotografijom ( Slika 12 )

                                                        Slika 12 Autori izložbe SPACE

  Sutra (23.11. Subota) ću u 20 časova otići na vođenje kroz izložbu u Kulturni Centar Magacin da čujem od umetnika značenje i ciljeve njihovih radova. Pridružite mi se i slobodno vaše impresije ostavite u komentaru!

----------------------------------------

Učesnici grupne izložbe SPACE: 

Autosugestija, Dimitrović Nikola , Đorđević Katarina , Gračanac Zlatan, Jeftić Nina , Jeremić Aleksandra , Jovanović Katarina Allfa, Knežević Una, Milojevic Sara , Mišković Marina , Ožegović Dunja, Popović Milica, Rakezić Aleksandar , Ristić Miodrag , Stojiljković Uroš.
Kustosi- Una Knežević i Nikola Dimitrović
U saradnji sa Kristinom Armuš i Zlatom Vučetić